Lepo ponašanje kao izazov za decu sa poremećajem senzorne obrade

Senzorna integracija se odnosi na obradu informacija iz okoline koje primamo čulima. Pravilna obrada kao rezultat imaće adaptivni odgovor. Adaptivni odgovor se odnosi na pravilnu reakciju u odnosu na primljene senzorne podražaje.

Roditelji često ne uvide kada kod deteta izostane adaptivni odgovor. Dešava se, na primer, da vaše dete ne voli kad ga ljubite, mazite, ne voli da jede rukama što deca često rade dok su mala, ne igra se u pesku ili na travi i da se prilikom takvih aktivnosti javi burna reakcija ili frustracija. Vi kao roditelj koji ne zna puno o senzornoj obradi reći ćete da dete prosto ne voli da se mazi ili da jednostavno voli da je čisto. Sa druge strane, mi kao stručnjaci posumnjaćemo na taktilnu preosetljivost. Taktilna preosetljivost na ranom uzrastu može narušiti odnos dete-roditelj, kao i samu emocionalnu sigurnost deteta. Dete će izbegavati kontakt zbog nepravilne obrade taktilnih podražaja, a roditelj će samim tim izbegavati kontakt kako se dete ne bi frustriralo. Ako se problem ne primeti na dete može imati dugoročne posledice na različitim nivoima ponašanja, karaktera, odnosa i socijalizacije.

Pored taktilne obrade tu su vestibularni i proprioceptivni sistem koji su neizostavan deo senzorne integracije. Primetićete da dete ne voli da se ljulja, da se nosi ili plače ako ga spustite i samo traži da se nosi, ljulja, vrti. Bićete zbunjeni zašto dete plače čim ga uzmete u ruke, zašto plače dok ga ljuljuškate i pokušavate ga umiriti ili zašto baš zahteva da je non-stop na rukama. U tom slučaju senzorna obrada na nivou vestibularnog sistema nije uredna. Druga deca će često padati, udarati se, gurati, tražeći proprioceptivne podražaje da bi osetili svoje telo. Deca koja imaju problem senzorne obrade imaju burne ili nedovoljne reakcije na senzorne stimuluse. Samim tim cela ta situacija dete će frustrirati, izbegavaće kontakt sa vršnjacima jer ne zna šta ga čeka, biraće da se igra sam. To često dovodi do izostanka  socijalizacije, zatvaranja u sebe, povlačenja, dete postaje razdražljivo, burno reaguje, u mnogim svakodnevnim situacijama javljaju se problemi. Roditelji neće znati na koji način da pomognu detetu, često će misliti da je razmaženo ili bezobrazno kao i okolina.

Prepoznavanje senzornih poteškoća kod deteta umnogome će nam pomoći u pronalaženju načina da pomognemo detetu. Uspostavljanjem pravilne senzorne obrade dete će prihvatati i ostvarivati bolji kontakt kako sa roditeljima, tako i sa vršnjacima.

Prepoznavanjem problema i pružanjem doziranih stimulusa , konstantno gurajući dete na novi nivo navikavanja dete će naučiti da se bolje reguliše, iako će vam to izgledati kao nemoguća misija na početku.

 

 

Deci sa problemom senzorne obrade je teško usvojiti lekcije lepog ponašanja. U tekstu ćemo vam predstaviti neke od strategija za uspešno savladavanje problema ponašanja koji su uzrokovani nepravilnom senzornom obradom.

Kada dođete u situaciju da dete radi određenu aktivnost koja u tom momentu nije prikladna, a kroz nju dobija stimuluse koji su mu potrebni, pokušajte je zameniti drugom aktivnošću koja uključuje unos istih podražaja koje je dete tražilo u prethodnoj. Kao na primer dete će jako bacati ili šutirati loptu kroz kuću, dobijajući proprioceptivne podražaje. Pokušajte da zamenite tu aktivnost npr. prenošenjem ili guranjem pune kofe veša do žice, protresite veš sa detetom i zatim ga raširite. U tom slučaju dete je dobilo iste podražaje koje je tražilo i uključilo  se u smislenu aktivnost.

Kroz rad sa svojim detetom podstrekujte pozitivno, a ne negativno ponašanje. Učeći ih da pozitivno ponašanje donosi nagradu pružićete im pažnju pre nego dete počne da pravi scene ili da plače. Pohvalite ga posebno za trud, ne samo za postignuća.

Pored navedenog, dete sa problemom senzorne obrade najbolje napreduje kada ima ustaljene rasporede, znajući unapred koje aktivnosti ga čekaju, šta sledi, koliko će trajati, šta je pre i posle.

Kroz aktivnosti naglašavajte vreme koje je preostalo do kraja ili početka radnje, kako bi dete postajalo svesno vremena.

Napravite pisane i slikovne rasporede. Deci sa PSO to daje osećaj usresređenosti i kontrole nad okolinom i vremenom.

Kada je detetu potrebno upustite se sa njim u stimulušuće aktivnosti, pružite mu jake zagrljaje, borbu jastucima, dubok stisak. Takve aktivnosti ih smiruju.

Kada su u pitanju izlivi besa kod dete sa PSO, kod ove dece su mnogo intenzivniji, češći i traju duže. Izlive besa pokušajte da prekinete na samom početku brzim skretanjem pažnje na prihvatljive aktivnosti ili ga smiriti unosom dubokog pritiska, propriocepcije.

Važno je naglasiti da se u tim momentima deci ništa ne objašnjava i potrudite se da ostanete smireni.

Prolazeći kroz sve ove faze i moguća dešavanja zajedno sa svojim detetom razvijaćete senzornu inteligenciju. Kako dete vremenom bude napredovalo sve lekcije lepog ponašanja će biti usvojene!

Kontaktirajte nas na email lingualogos@gmail.com ili putem broja telefona: 011/630-3319 065/55-222-44 062/206-216