Reedukacija psihomotorike je metod kojim dete putem pokreta spoznaje sebe, druge i svet koji ga okružuje. Vrlo često se reedukativni metod poredi sa psihoterapijom, upravo iz razloga što ono što je u reedukaciji pokret u psihoterapiji je reč.
Tokom izvođenja vežbi svaki pokret, kao i svaki osećaj i osećanje koje ga prati, bivaju nazvani rečju. Neophodno je opisivati pokret, postavljati i davati odgovore, što omogućava da psihomotorna aktivnost postane deo svesti. (Na primer: Stavi ruke na glavu. Da, tu gore. Kakva je glava? Da li je tvrda? Jeste, okrugla je i ima kosu…i slično). Dete ponovo iskustveno proživljava ranije faze doživljaja telesne celovitosti, faze razvoja ovladavanja prostorom i vremenom , tj sve faze koje su tokom razvoja ostavile nedovoljno jasna iskustva.
Tretman se planira nakon defektološke dijagnostike, gde se na osnovu opservacije i primenjenih testova organizuje tretman.
Postoje opšte i specifične vežbe reedukacije psihomotorike. Vežbe opšte reedukacije psihomotorike podeljene su u 10 grupa:
- Vežbe za doživljlaj telesne celovitosti
- Vežbe za doživljaj gestualnog prostora
- Vežbe za otkrivanje objektivnog prostora
- Vežbe za uočavanje i stabilizovanje latralizovanosti i vežbe za usmeravanje latralizovanosti
- Vežbe za uočavanje prisustva drugog
- Vežbe za ujednačavanje tonusa i osamostaljvanje pokreta
- Vežbe za koordinaciju pokreta
- Vežbe za uočavanje i prepoznavanje ritmova
- Vežbe za kontrolu impulsivnosti
- Vežbe za procenu trajanja i orijentaciju u vremenu
Reedukacija psihomotorike,preko opštih i specifičnih vežbi koristi se kod dece:
- sa smetnjama u razvoju govora i jezika i smetnjama u učenju (razvojna dislalija, razvojna disfazija, disleksija, disgrafija, diskalkulija…),
- sa usporenim i disharmoničnim razvojem (razvojna disharmonija),
- sa kašnjenjem u razvoju motorike (dispraksija)
- sa pervazivnim razvojnim poremećajima (autizam, Asperger…)
- sa poremaćajem pažnje i hiperaktivnošću (ADD, ADHD)
Reedukacija psihomotorike se primenjuje od samog rođenja deteta. Ukoliko se radi sa detetom koje je mlađe od 3 godine, zbog složenosti postojećih vežbi, uvežbavaju se one motorne aktivnosti koje se pojavljuju spontano, tokom razvoja. Vežbe se inače prilagođavaju sposobnostima svakog deteta. Mogu se raditi individualno ili u manjim grupama.
Ovaj sistem vežbi sprovodi posebno obučen terapeut – reedukator psihomotorike, gde na osnovu problematike, hronološkog uzrasta kao i individualnosti i napredovanja deteta integriše stečena znanja u svakodnevne životne aktivnosti, igru i opšte funkcionisanje deteta.