Rana stimulacija senzo-motornog razvoja

Važnost rane stimulacije je takva da se smatra osnovnim uslovom za optimalan razvoj mozga deteta jer poboljšava njegove funkcije u svim aspektima(kogitivnim, jezičkim, motornim i socijalnim).

Mozak deteta zahteva informacije kako bi se razvijao.Njegov rast zavisi od količine, vrste i kvaliteta stimulusa koje prima. Sposobnosti se neće razviti niti  će se veštine naučiti vremenom i jedno i drugo zahteva konstantnu stimulaciju.

Dete mora primati ove nadražaje od samog rodjenja. Ako je stimulacija loša, nedovoljna ili neadekvatna, mozak ne razvija sposobnosti adekvatnom brzinom i očekivanim kvalitetom. Sa druge strane rana i kvalitetna stimulacija garantuje pravilan ritam u procesu sticanja različitih funkcija mozga.

Ukratko, možemo zaključiti da je ovo program koji obuhvata niz aktivnosti koje se mogu primeniti od rođenja do 5 godine života kod dece tipičnog razvoja ali i kod dece sa stvarnim ili potencijalnim teškoćama u razvoju, kako bi stimulisali njihove kompenzatorske kapacitete i  na kraju iskoristili pun potencijal deteta.

Kada i zašto?

Nikada nije previše rano. Još dok je beba u stomaku, majka, svesno ili nesvesno utiče na razvoj svoje bebe. Kada sluša muziku, priča, čita i kada se smeje. Nakon rođenja dete sluša majčin glas i smiruje se kada je u njenim rukama. Beba već uči. U prvih nekoliko meseci života beba se najlakše smiruje glasom i dodirom. Sve sto čuje, dotakne, pomiriše  daje detetu informacije o svetu u kome se nalazi. Zbog toga važno je da od samog početka stimulišemo čula naših beba.

Međutim i pored adekvatne stimulacije od strane roditelja, ponekad se desi da dete ne napreduje očekivanim tempom. U prva dva meseca očekujemo da bebe reaguju na iznenadni zvuk, do četvrtog meseca počinje gukanje, a na uzrastu od 6 meseci počinje da sedi, od osmog do dvanaestog meseca očekujemo pojavu prve smislene reči a od prve godine do petnaestog meseca očekujemo da dete prohoda. Kada se desi da nešto izostane, važno je da roditelji što pre potraže savet stručnjaka. Zastarela mišljenja kao što su “dečak je prohodaće” ili “i ja sam bio takav kao mali” ne pomažu ni roditeljima ni deci, a gubi se dragoceno vreme.

Posebnu pažnju treba obratiti na tzv. riziko decu, odnosno decu koja su rođena sa određenim rizikom. Prevremeno rođene bebe, bebe sa malom kilažom na rođenju ili deca koja su pretrpela određene traume uz nisku ocenu na rođenu. Ova grupa dece mora biti uključena u program rane intervencije i stimulacije.

Kako mi to radimo:

U našem centru radi multidisciplinarni tim koji se sastoji od BCaBA (ABA) terapeuta, logopeda, defektologa, senzornih pedagoda, reedukatora psihomotorike, somatopeda i psihologa koji nakon timske procene, sastavljaju individualni plan i program terapije za vaše dete u skladu sa njegovim potrebama.